Још је Павле Поповић у „Прегледу српске књижевности” користио поделу жанрова која је слична Арнеовој. Веселин Чајкановић се у две антологије српских народних приповедака (1927, 1929) позива на Арнеов индекс из 1910. Љубица Јанковић (1894-1974), етномузиколог и сарадник Етнографског института, у периоду од више деценија (почев пре Другог светског рата) радила је на „систематском и азбучном лисном индексу мотива, тема и циклуса”, али он је остао необјављен и недовршен. Како сама каже, тек се 1954. упознала с Томпсоновим индексом типова, кад га је добила од самог Томпсона; наредне године добила је и Томпсонов индекс мотива. Њен рад, само делом заснован на AaTh систему, почива је на обимној грађи, али не разликује довољно мотив, тип, ликове и „циклус”. Како је у српској фолклористици епика била у центру проучавања, на основу Томпсоновог индекса мотива Бранислав Крстић (1889-1966) урадио је индекс мотива песама балканских Словена (објављен 1984, недовршен). После Другог светског рата у целој тадашњој Југославији у фолклористици се интензивно ради на индексацији. У Земаљском музеју у Сарајеву Влајко Палавестра и Радмила Фабијанић (1958, 1959) грађу класификују по АаTh индексу из 1928, а предања по индексу мотива. У Загребу Маја Бошковић-Стули обрађује и грађу Срба из Хрватске, а индексирала је и српске народне приповетке из Вукове збирке. Нада Милошевић-Ђорђевић, која је донела структуралистички заокрет у српску фолклористику, истовремено у својим радовима користи АаТh систем. Индексирала је прозну грађу из лесковачке области (1988, издање САНУ). Г. 1992. Снежана Самарџија одбранила је докторску дисертацију о збиркама приповедака на српском и хрватском подручју до 1900, што је укључило као засебну целину и индекс (4020 приповедака из 89 збирки).У оквиру едиције народних умотворина из старе периодике (Институт за књижевност-Матица српска) деведесетих-раних двехиљадитих, индексирана је и грађа из Летописа Матице српске, Шумадинчета и Шумадинке, Данице, Виле. Неке збирке (С. Марковић, Д. Златковић) обрађене су у оквиру студија на Филолошком факултету као дипломски или мастер рад. Марина Младеновић Митровић (Институт за књижевност и уметност) у својој тези (2024) обрадила је приповетке из Етнографске збирке Архива САНУ до 1914.Када је о националним мањинама реч, Јудит Рафаи одбранила је тезу код Вилмоша Воигта о индексу приповедака војвођанских Мађара (2007). 
Поједини типови су монографски обрађени. Нада Милошевић-Ђорђевић је у докторској дисертацији (објављена као књига 1971) обрадила више интернационалних мотива у домаћој грађи. Зоја Карановић је као тезу обрадила предање о закопаном благу (објављена као књига 1989). Немања Радуловић је у дисертацији (2010) обрадио типове 930, 930А, 931, 934 и „контаминацију”, односно попут типа Усуда. Данијела Поповић Николић обрадила је тип захвалног мртваца (2021).

​Опширнија верзија:

Nemanja Radulović - Arne-Tompsonov indeks u srpskoj folkloristici