Мада српска фолклористика нема објављен индекс типова приповедака, рад на индексацији обављен је у другим приликама: као део приређивања за штампу збирки или у оквиру истраживања појединих приповедних типова или усмене прозе појединих регија. Овај велик посао расут је по различитим издањима, од којих су нека теже доступна. Намера је пројекта да сав рад на индексацији обједини на једном месту у дигиталном виду и учини га приступачнијим за истраживаче. То укључује приређена издања (Н. Милошевић-Ђорђевић, С. Самарџија), индексацију објављених збирки (Самарџија), грађу обрађену као део завршних радова на студијама, као и коју су учесници пројекта истраживали за своје тезе. Детаљи о тим индексацијама, које су унете на овај сајт, налазе се на страници Истраживања. Пројекат је у току и сајт се допуњује постојећим обрадама. У наредној фази пројекта биће унета грађа која досад није била индексирана.
Графичко решење и илустрације: Иван Праштало
Превод на енглески: Данијела Лекић (Институт за књижевност и уметност)
Графичко решење и илустрације: Иван Праштало
Превод на енглески: Данијела Лекић (Институт за књижевност и уметност)
ТИМ
Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Немања Радуловић је редовни професор Народне књижевности на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истом факултету је дипломирао (српска књижевност са општом књижевношћу), магистрирао и докторирао (2010, с тезом "Мотив судбине у српској усменој прози"). Области изучавања: усмена проза, компаративна фолклористика, староиндијске приповетке, историја фолклористике, урбани фолклор. Књиге: "Слика света у српским народним бајкама" (2006), "Слике, формуле, једноставни облици" (2015); приређен зборник (заједно са Смиљаном Ђорђевић Белић) "Disenchantment, Re-enchantment and Folklore Genres" (2021). Academia.edu |
Истраживач сарадник, Институт за књижевност и уметност, Београд
Марина Младеновић Митровић запослена је на Одељењу за фолклористику на Институту за књижевност и уметност у Београду. Основне и мастер студије завршила је на Филолошком факултету у Београду на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Одбранила је докторску тезу (Филолошки фскултет, 2024) „Рукописне збирке народних приповедака у Етнографској збирци САНУ до 1914. године”, под менторством проф. др Немање Радуловића. Научноистраживачки рад усмерен је на проблематику бележења „класичног” корпуса усмених приповедака, на однос сакупљача према грађи, однос усменог и писаног, као и на класификацију приповедака према интернационалном индексу типова. Academia.edu |
мср Иван ПрашталоКатедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Иван Праштало је асистент за Народну књижевност на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. На истој Катедри завршио је основне и мастер студије; тренутно је на докторским студијама. Током основних студија провео је један семестар у Тартуу на Катедри за естонски и компаративни фолклор. Интересовања: place-lore, усмена проза, теорија усмене формулативности. |